Источна Херцеговина има воду као развојну снагу, али само ако је сачува

За источну Херцеговину вода није само природни ресурс, него темељ живота и развоја. На простору крша, гдје су површинске и подземне воде нераскидиво повезане, сваки загађивач и сваки неплански захват могу оставити посљедице далеко шире него што се види на први поглед. Управо зато Свјетски дан вода, 22. март, није само датум за подсјећање на њихов значај, него и опомена да се овај драгоцјени ресурс мора чувати много одговорније и одлучније.

Источна Херцеговина припада једном од хидролошки најосјетљивијих простора у региону. Овдје вода не тече само коритима ријека и потока. Она понире, пролази кроз сложене подземне канале, поново избија на површину и повезује читав простор у јединствен водни систем. У таквом крашком подручју граница између површинских и подземних вода често готово и не постоји, због чега посљедице загађења на једном мјесту врло лако могу угрозити изворишта, ријеке и акумулације километрима даље.

Због тога је вода у овом дијелу Херцеговине много више од природног богатства. Она је основа сигурног водоснабдијевања градова и насеља, важан ресурс за пољопривреду, развој привреде, очување биодиверзитета и квалитет живота становништва. Посебан значај има слив Требишњице, један од најважнијих водних система овог краја, који је обликовао природне и развојне прилике источне Херцеговине.

Изградњом хидроелектрана на Требишњици настале су и велике акумулације, Билећко и Требињско језеро, које данас представљају огромне количине воде доброг квалитета. Тај ресурс има немјерљив значај за цијело подручје. Међутим, имати воду није исто што и сачувати је. Количина сама по себи не значи много ако се квалитет воде угрози и ако се природни процеси у водотоцима трајно наруше.

Ризици су бројни и добро познати. Крашка подручја су посебно рањива јер загађење брзо продире у подземље и тешко га је зауставити. Отпадне воде, неуређене септичке јаме, дивље депоније, неадекватно одлагање индустријског отпада, као и претјерана употреба пестицида и вјештачких ђубрива, представљају сталну пријетњу и површинским и подземним водама. Уз то, физичке препреке у ријечним коритима додатно нарушавају природну равнотежу, успоравају ток, ремете транспорт седимената и прекидају миграционе путеве риба.

Управо зато заштита вода данас не може бити сведена само на реакцију када проблем постане видљив. Она подразумијева стално праћење стања, одговорно управљање и дугорочно планирање. Савремени приступ заштити вода, какав предвиђа и Оквирна директива о водама Европске уније, заснива се на томе да се стање вода прати континуирано, кроз надзорни, оперативни и истражни мониторинг. Само на тај начин могуће је на вријеме препознати промјене и спријечити озбиљније посљедице.

За источну Херцеговину то није само питање усклађивања са европским стандардима, него питање локалне одговорности. Ако се квалитет вода сачува, овај крај има снажан развојни ослонац. Ако се угрози, посљедице неће бити само еколошке, него и друштвене и економске. Зато заштита вода директно значи заштиту здравља људи, стабилности локалних заједница и будућности градова.

Свјетски дан вода зато је прилика да се подсјетимо да вода није неисцрпан и саморазумљив ресурс. Она тражи пажњу, знање и одговорно дјеловање. Посебно у крајевима као што је источна Херцеговина, гдје су природни системи сложени, осјетљиви и међусобно снажно повезани.

Током прошле године, Удружење за заштиту вода источне Херцеговине “Врело”, чије је сједиште у Требињу, реализовало је активности усмјерене на очување и обнову ријечних екосистема у источној Херцеговини, укључујући мапирање препрека у сливу Требишњице, на ријекама Националног парка Сутјеска и у горњем току Дрине. Такви кораци показују да заштита вода тражи конкретан рад на терену и дугорочан, одговоран однос према природним ресурсима.

Зато је потребно да надлежне институције још снажније и досљедније раде на заштити водних ресурса, унапређењу мониторинга, изградњи канализационих система и пречистача, уклањању дивљих депонија и спречавању свих облика загађења који могу угрозити површинске и подземне воде. Истовремено, и грађани имају важну улогу. Очување вода не зависи само од великих пројеката и одлука институција, него и од свакодневног односа према ријекама, изворима и простору у којем живимо. Само заједничким дјеловањем, уз више одговорности, више свијести и више спремности да се реагује на вријеме, можемо сачувати воде источне Херцеговине као један од њених највреднијих ресурса за генерације које долазе.