Заштита природног тока Требишњице још увијек на чекању
Од некадашњих око 100 километара, данас ријека Требишњица има свега око четири километра природног тока. Још 2021. године група грађана покренула је питање очувања њеног природног тока и проглашење тог дијела спомеником природе. Више од двије године су прошле, а идеја о заштити преосталог природног тока ријеке Требишњице је само жеља групе грађана, а у Требињу не постоји консензус по том питању.
За то вријеме уз обалу требињске ријеке наочиглед свих ниче вишеспратница.
Како нам је испричао један од покретача иницијативе Здравко Мркоња из Удружења за заштиту вода источне Херцеговине „Врело“ жељели су да се овај приједлог првенствено нађе пред требињским одборницима и да они заузму став у вези са овим, по његовом мишљењу, веома важном питању. Но, то ће бити могуће тек након што Завод уради свој дио посла.
“Три мјесеца сам настојао да то дође на Скупштину. Сматрао сам да је то општи интерес и да би било добро да се с тим упознају одборници. Преговарао сам управо с овима који су на власти, нисам ишао у опозицију да то промовишем, већ сам ишао директно предсједнику Скупштине и начелнику Одјељења за просторно уређење. Три мјесеца сам изгубио, а иницјатива се није нашла пред одборницима”, прича за „Директ“ Здравко Мркоња.
Након безуспјешних преговарања каже да му је стигло обавјештење да ће њихову Иницијативу градоначелник Требиња лично са својим потписом да пошаље Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, али то, како тврди Мркоња, ипак није урађено.
“Умјесто тога нашу Иницјативу су прослиједили Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, што смо и ми сами могли учинити, јер је Врело правно лице”, наглашава Мркоња.
С друге стране из Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа су за “Директ” потврдили да су поменуту Иницјативу примили од Одјељења за комунално-инспекцијске послове Града Требиња у новембру 2021, а да је поднесена од стране Удружења “Врело” и неформалне Фејсбук групе “Протјерајмо ругло из Требиња”.
“Завод је у одговору обавијестио надлежно одјељење о потреби организовања консултација, јер се ради о урбаном дијелу града”, рекли су нам у Заводу одговарајући на наша питања крајем октобра претходне године.
Међутим, да ли је дошло до консултација и да ли је Град Требиње радио ишта по том питању нисмо успјели да сазнамо од првог човјека Требиња, пошто до објаве овог текста Мирко Ћурић није одговорио на наша питања која смо му доставили мејлом.
Из Завода чекају израду Урбанистичког плана
“С обзиром на то да је у процедури израда Урбанистичког плана Града Требиња (завршетак документа у 2023. години) и да је Завод у обавези да поштује просторно-планску документацију, процјена стања подручја и одлука о успостављању заштићеног подручја ће завистити од тога на који начин ће донесени просторно плански документ третирати то подручје”, саопштено нам је из Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.
Ипак, како сазнајемо, израда Урбанистичког плана Града Требиња још увијек није завршена.
Драгослав Бањак одговорио на наша питања, али без изношења личног става
Пошто се у причи о заштити преосталог природног тока Требишњице као прва особа за преговоре наводи предсједник Скупштине Драгослав Бањак и њему смо упутили питања на која нам је, за разлику од градоначелника Требиња, одговорио.
Ипак, у одговорима Бањак се држао законских прописа и није желио да износи лични став, иако смо сматрали да би као особа из струке имао кредибилитет за то.
“Сматрам да је на Требишњици потребно у цјелини испуњавати циљеве због којих је Закон о заштити природе и донесен”, рекао нам је Бањак одговарајући на наше питање сматра ли да би требало заштитити преостали природни ток Требишњице.
Он наглашава да је питање заштите природног тока Требишњице на Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и истиче да ће подржати предметни акт као одборник и предсједник Скупштине Града Требиња, ако њиховом студијом буде препоручена врста заштићеног подручја. Такође, рекао је да ће се као особа из струке одазвати позиву Завода, уколико процијене да им он може бити од помоћи.
Након што Завод изради студију иницијатива може пред одборнике
“Реализација замисли опште приказане у иницијативи, може се наћи пред одборницима након што Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа изради одговарајућу студију, која би предвидјела проглашавање споменика природе или заштићеног подручја са одрживим коришћењем природних ресурса чија је цијела површина на подручју јединице локалне самоуправе. Уколико студијом буду препоручене друге врсте заштићених подручја, о њима ће се изјашњавати Народна скупштина или Влада Републике Српске”, поручио нам је предсједник Скупштине Драгослав Бањак .
Мркоња: Природни ток Требишњице треба сачувати као симбол града
Према мишљењу Здравка Мркоње, преостали природни ток ријеке Требишњице треба сачувати као симбол града новим покољењима, али и како би била очуван биљни и животињски свијет.
“Требало би очувати та четири километра ријеке у колико-толико природном облику да би остале генерације знале да је то некад била ријека. Битно је да човјек потомцима остави нешто од онога шта је и како је било. Сачувати ово Требишњице мислим да би требала да буде опорука нас старијих шта можемо урадити млађима. Што је речено давно Ми нисмо наслиједили ту ријеку, него смо је позајмили од наших будућих покољења”, истакао је Мркоња и додао да оваква Требишњица може бити и туристичка атракција, јер природан ток протиче кроз град.
“То су четири километра од Бране Горица до Растока, а укључују и Придворачки крак. Уз то има 300 метара природног тока ријеке прије манастира Тврдош и то је све што је остало од Требишњице која је била симбол Херцеговине и третирала се као највећа понорница у свијету”, истиче Мркоња и додаје да управо захваљујући том природном току Требишњице имамо, поред риба, и много птица које ту зимују.
Каже да када би се озбиљно схватила њихова иницјатива Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа би направио Студију у којој би било јасно назначено шта се и како може радити, те ко и како треба да газдује овим дијелом ријеке.
Студија би, каже, обухватала и уређење обале, али и чишћење саме ријеке.
Мркоња је за наш портал и 2021. године упозоравао да је Требишњица уништена и да је вријеме да се стане са тим, каже да ни данас није одустао од ове иницјативе, али да још увијек није наишао на подршку политичких субјеката.
“Моја борба мора бити прихваћена барем од великог дијела грађана, али и од неких политичких субјеката”, закључио је за „Директ“ Здравко Мркоња који је овом приликом позвао и представнике опозиције да се и они укључе у ову проблематику и заједно спасе ријеку.
