Стручњаци сагласни: Неопходно је што прије уклонити сувишне баријере на ријекама у сливу горње Дрине

Удружење за заштиту вода Источне Херцеговине „Врело“ из Требиња одржало је данас стручну радионицу под називом „Мапирање нефункционалних баријера у сливу горње Дрине“, на којој је окупљеним експертима из области управљања водним ресурсима, представницима локалних власти и релевантних институција представило резултате евидентирања нефункционалних баријера у сливу горње Дрине, с посебним освртом на њихов утицај на ријечне екосистеме и биодиверзитет. Циљ овог пројекта је, између осталог, процјена могућности уклањања наведених баријера у сарадњи са локалним властма, мјесним заједницама и удружењима.

Идентификовање и прецизно просторно мапирање баријера рађено је на Дрини и њеним притокама, укључујући Сутјеску, Ћехотину, Бистрицу и Прачу. Посебна пажња посвећена је објектима који више немају водопривредну, енергетску, привредну или другу оправдану функцију, а и даље прекидају природни континуитет водотока.

Заједно са експертима, аутори студије дискутовали су о евидентираним баријерама како би се утврдило које је објекте могуће уклонити ради побољшања еколошког статуса ријека и услова за живот биљних и животињских врста у њима.

Ријеч је о бранама чија је висина до два метра и које више не користе људима, рекао је предсједник удружења “Врело” Здравко Мркоња.

„Оне су напуштене и људи врло често мисле да оне нешто значе. Жељели смо да мапирамо такве објекте који би се могли уклањати на подручју притока Дрине у горњем сливу. Ова холандска организација која је врло моћна издвојила би новац за те активности. Прије свега, идеја је била да се уклоне, не само што су визуелно неприхватљиве већ приоритетно да се живи свијет у токовима несметано развија“, рекао је Мркоња за Радио Фоча.

Представници градске управе, невладиних удружења и еколози, који су присуствовали радионици, сагласни су да су наведене баријере беспотребне и да их треба што прије уклонити.

Удружење “Врело” спровело је ово истраживање у двије фазе. У првој су анализирани доступни научни радови, стручне студије и картографски материјали, на основу којих је израђена почетна ГИС база локација баријера и хидрографске мреже горњег слива Дрине. У другој фази истраживачки тим је обилазио локације, провјеравао прикупљене податке и биљежио димензије, начин градње, тренутно стање, намјену и хидроморфолошке карактеристике сваке баријере.

Након теренских обилазака и детаљне анализе издвојено је укупно 25 баријера за које је процијењено да представљају највећу пријетњу биодиверзитету истраживаних водотока. Бројне међу њима више немају активну хидротехничку или привредну функцију, док њихово присуство отежава или потпуно зауставља кретање риба између различитих дијелова ријечног система. Њиховим уклањањем омогућило би се поновно повезивање станишта, лакши приступ подручјима за мријест и дугорочни опоравак популација аутохтоних врста риба, посебно поточне пастрмке.

Истраживање је проведено у склопу пројекта „Обнављање миграције риба у Националном парку Сутјеска и горњим ријекама и потоцима Дрине“ (Restoring Fish Migration in Sutjeska National Park and Upper Drina Rivers and Streams), који финансира холандска организација “Програм отворених ријека” (Open Rivers Programme), а проводи Удружење за заштиту вода Источне Херцеговине „Врело“.